Przedmowa - Wydawnictwo Uniwersytetu Wrocławskiego - sklep internetowy

Język czarnogórski na rozdrożu. Główne kierunki polityki językowej w Czarnogórze po 1991 roku

  1. Henryk Jaroszewicz ORCiD:

Abstract

Montenegrin language at a crossroads. The main directions of language policy in Montenegro after 1991

Montenegrin language is the youngest Slavonic language standard. The creation of Monte­negrin language ultimately ended the process of disintegration of Serbo-Croat in the national lan­guages. The current language situation in Montenegro is characterized by heterogeneous language policy. In the country there are three groups of linguists that have radically different views on the past, present and future the speech of Montenegrins. Autonomists (A. Čirgić, V. Nikcevic) believe that Montenegrin language is genetically and systematically separate entity, whose standard should be radically changed. Evolutionists (R. Glušica, I. Lakić) treat speech of Montenegrins as a standard code that is part of a polycentric language Serbo-Croatian, which standard only should be modifica­ted. Integrationists (J. Stojanović, D. Bojović) recognize the Montenegrin language as political being and say that in the Montenegro operates only one standard language — standard Serbian. At the mo­ment, the greatest influence over official language policy have autonomists. Thanks to Montenegrin education authorities the autonomists are officially codifying the Montenegrin language and prepare the curriculum of Montenegrin language for primary and secondary schools.

Црногорски језик на раскрсници. Главни правци језичке политике у Црној Гори после 1991. годинe

Цногорски језик је најмлађи словенски стандардни језик. Његово проглашење коначно је завршило процес распада српскохрватског језика на посебне, националне стандарде. Дана­шњу језичку ситуацију у Црној Гори каратерише изразито хетерогена језичка политика. У зе­мљи постоје три неформалне скупине лингвиста, које се мећусобно разликују у погледима на прошлост, садашњост и будућност језика Црногораца. Аутономисти (Аднан Чиргић, Војислав Никчевић) сматрају да је црногорски језик генетски и системски посебан језик, чијег норму треба радикално променити. Еволуцијонисти (Рајка Глушица, Игор Лакић) сматрају да је говор Црногораца део полицентричног српскохрватског језика и истовремено посебан, стандардни језички код, чијег норму потребно је само модификовати. Интегралисти (Јелена Стојановић, Драга Бојовић) тврде да је црногорски језик само политичко биће, ана подручју Црне Горе још увек је у употреби само један језицки стандард – стандард српског језика. Чини се да у данашње време највећи утицај на црногорску језичку политику имају аутономисти, који су одлуком црно­горских државних институција добили могућност службене кодификације црногорског језика и припреме школских програма за црногорски језик.

Pobierz artykuł

Ten artykuł

Slavica Wratislaviensia

165, 2017

Strony od 157 do 168

Inne artykuły autorów

Google Scholar

zamknij

Twoj koszyk (produkty: 0)

Brak produktów w koszyku

Twój koszyk Do kasy